Pesnikinja Maria Victoria Živanović je obeležila 2017. godinu novom knjigom pod nazivom “Rusokosa”, za koju kaže da je najtrajniji spomenik koji je upriličila svojoj majci, ali i drugim majkama. Potvrda za kvalitet je svakako i internacionalna nagrada akademije Ivo Andrić koju je Maria dobila za “Rusokosu”. Povod za razgovor nije samo poetski roman već i mnogi drugi uspesi i planovi naše uspešne pesnikinje. 

Maria, 2017. godina je za vas bila jako uspešna, objavili ste knjigu Rusokosa, dobili ste nekoliko nagrada, dosta ste gostovali…. Šta je vaš utisak, kako gledate na prošlu godinu.

Prošla godina je na neki način sublimacija svega što sam u poslednje vreme radila na umetnickom polju, posebno, druga polovina godine. Od nominovanja za prijem u UKS,  dramskih pisaca Srbije, zaključno sa izlaskom iz štampe moje nove knjige tj. poetskog romana “Rusokosa”, koji je za 2017. dobio renomiranu nagradu “Visoka internacionalna nagrada akademije Ivo Andric”, ali i otpočinjanje saradnje, u umetničkom smislu (pisanje, slikanje, hor, ali i posao voditelja programa), sa “Gerontološki centar Beograd” na Bežanijskoj kosi, zatim početak saradnje i prijem u renomirani hor “Kralj Petar Prvi” u Beogradu, nedavni izbor za PR istaknutog književnog kluba sa dugom tradicijom “Branko Ćopić”, koji je i dobio ime po našem istaknutom umetniku. Tom prilikom 1984. godine, Branko Copić je dao saglasnost da klub nosi njegovo ime, ali, pod uslovom da ga, (citiram) “nikada ne obrukamo”. Ja sam u klub došla 2003. a danas, kao PR i samim tim član UO, posebno pamtim te njegove reči. Veliku zahvalnost za moj “plasman” dugujem književniku i slikaru Branislavi Ćvetkovic Vitić, koja je tu “vatru” u meni prepoznala i na njenom proboju insistirala. Moja pripadnost je od 2015. vezana za još jedan književni klub, malo drugačijeg formata “Skadarlijska boemija”, čiji je predsednik kluba Katarina Branković Gajić, koji svoje događaje publikuje u srcu boemske četvrti Skadarliji, gde pored dobre poezije, kraj ostaje za merak, muziku za dušu. Što se gostovanja tiče, u pravu ste, gostovala sam u  jutarnjem programu RTS-a, Žikinoj šarenici, jutarnjem programu Happy televizije,televiziji Naša, Kopernikus, Nova, radio Like, Radio Beograd, časovi pevanja… intervjui, časopis Horizont, Novi Politikin Magazin, uskoro i NIN, mnogo, mnogo toga.

 

Da li vam je ova knjiga draža od ostalih obzirom da je posvećena majci?

Ova knjiga je za mene posebna, jer sam kao dete, (počela sam da pišem sa nepunih 7 god), napisala svoju prvu pesmu o majci, koja je višestruko bila nagrađena i u mom rodnom Smederevu, ali i republicki – u Srbiji i drugim republikama tadašnje države, pa sam još tada želela da majci posvetim knjigu. Ali, kako život piše romane i pravi planove za nas, drugačije od onih koje mi pravimo, tako se desilo da sam svojoj majci posvetila sada knjigu, 18 godina nakon njenog preranog odlaska. Za mene je “Rusokosa”, najtrajniji spomenik koji sam mogla upriličiti svojoj majci, ali i svim majkama, koje ravnopravno mogu naći svoje mesto u ovoj knjizi. Posebno mi je drago da je ova knjiga ovenčana i internacionalnom nagradom akademije Ivo Andric.

 

Koje mesto imaju knjige i književnost u današnjem vremenu? Prognoze su pre nekoliko godina bile prilično sumorne, neki su predviđali da će internet „iskoreniti“ štampane knjige, a danas se čini da su nam one potrebnije nego ikad…

Činjenica je da nam je digitalizacija i uopŠte, elektronski način komunikacije, dosta toga doneo, dosta i oduzeo, kao i u slučaju, recimo, industrijalizacije… Da, mnogi što ima u knjigama, pronalaze danas na Internetu, međutim, smatram da dugo još ni jedno otkriće neće moći da zameni knjigu, jer nikako nije isto držis li knjigu ruci i čitas, ili držiš “mašinu” ( lap top, telefon…) u ruci i čitas. Knjige su van svake konkurencije, jer su davno postale potpuno prirodno stanje čoveka. Ono sto je mnogo više problem, je, što se generalno malo čita, u bilo kom obliku, i knjiga i ektronski…To je uostalom i vaspitanje i nivo, koji se uči i nosi iz kuće, kroz ceo život. Mene od malena svi znaju sa knjigom pod “miškom”… Najmoćniji čovek je načitan čovek, informisan, znalac. Veće bogatstvo i jače oružje, od toga ne postoji.

 Kakvi su vam planovi za ovu godinu?

Oduvek, kraj svake godine “podvlačim”… šta sam od zacrtanog uradila, i pravim nove ciljeve za godinu koja dolazi. Eto, i kao umetnik, imam tu “biznis” crtu, što mi neki i zameraju, ali, ja od nje neću odustati. Planovi su, svakako ambiciozni i već sada neki od njih realizovani…Moja sledeća knjiga, tj. poetski roman, koji će kao i “Rusokosa” biti u formi, poezija, proza i moje grafike, a koji će se zvati “Kosmetska klet”, izlazi iz štampe na prolece. To je moja treća knjiga, koja je već 70% završena. Na jesen, tj. do kraja 2018. izaći će jos jedan poetski roman, moja četvrta knjiga, lirske prirode, tj ljubavne. Ta četvrta knjiga je kompletno gotova u ovom trenutku, ali, ja želim da mi prva knjiga nakon Andrićeve nagrade za “Rusokosa” poetski roman, bude knjiga o Kosmetu, pa je ispalo tako da je četvrta knjiga gotova pre treće. Trećoj dajem prednost, jer je Kosmet srpska bit, srpsko srce, srpski vapaj, srpske žrtve, srpska prapostojbina, paradigma, ravna Šekspirovoj tragediji i grčkoj mitologiji. Bez Kosmeta, Srbija je isto sto i mumificiran čovek. Želim da razdrmam narod, srpski, poetskim romanom “Kosmetska klet”, ali i ne samo narod…Nedopustivo je da svoju nacionalnu svest više izražavamo ispred skupstine, kada osvojimo zlato u nekoj sportskoj disciplini, nego, kada nam se otima aorta našeg bitisanja. Nedopustivo. Spremna sam i na kritike, svakako i znam da će ih biti u smislu da sam preemotivno pisala, epski, sa naglašenim nacionalnim kodom, verom, ali, sve to i jeste koren i stablo srpstva. Očekujem u 2018. i nekoliko izložbi mojih grafika, putovanja sa horom, i konacno, svoj CD, koji ce preferirati isključivo kvalitetnu muziku, jer muzika, kao i sve druge grane umetnosti, treba da izazove najtananija osećanja, emocije, produhovi, a ne nikako da nudi jeftinu zabavu… Neka neki planovi ostanu i tajna, jer “sreća je lepa samo dok se čeka, do kod sebe samo, nagovestaj da”. Svima vama u redakciji i vašim čitaocima, želim 2018. onakvu, kakvu ste i sami sebi poželeli.