Stranice savremenog vinarstva ispisuju tri sestre, Dragana, Marija i Maja, vlasnice vinarije Aleksić, koje su među prvima nastupale kao ženska vinarija.  Ideju za razgovor sa damama koje proizvode piće bogova, dobila sam jedne martovske večeri, sedeći u Niškoj poslastičarnici Flert, i degustirajući vino pomenute vinarije, u nastavku uživajte u vinskoj ženskoj priči.

Proizvodnja vina nije samo muški posao, to dokazuje i vinarija Aleksić.

Dragana:
U Srbiji se većina poslova gde je moguće postići poslovni uspeh, finansijski benefit i društveni status smatra “muškim poslovima”. Na sreću, ta slika ne odgovara realnosti i ima sve više uspešnih dama u raznim oblastima srpske privrede.
Slično je i u vinarstvu.
Do skoro je bilo nepisano pravilo da proizvodnjom vina mogu baviti samo muškarci. Međutim, i to je bila samo slika jer su muškarci najčešće bivali u prvom planu u očima javnosti, što ne znači da žene nisu aktivno učestvovale u formiranju vinske kulture u Srbiji.
Slobodno mogu reći da smo među prvima, ako ne i prve, nastupile upravo kao ženska vinarija i time otvorile put drugim damama da se u javnosti sve više promovišu kroz uspešnu žensku vinsku pricu, uprkos tome što su neke od njih mnogo pre nas bile u ovom poslu.

Iz vašeg iskustva kakvi su podsticaji za mala i srednja preduzeća od strane države i da li ih je bilo?

Dragana:
Ovo je godina koja je najavljena kao godina preduzetništva, najavljena su mnoga podsticajna sredstva i nadam se da će se I ostvariti za razliku od prethodnih obećanja. Što se tiče subvencija za vinarije konkretno, nismo imale sreće da budemo korisnice. U žargonu kazemo da nismo imale dobar pristup odgovornim mestima za subvencije, zbog čega su one svake godine završavale na, manje više,istim mestima.
Verujemo da će se i to promeniti u budućnostii da će nam titular Najbolje vinarije iz Srbije (koja nam je dodeljena na međunarodnom sajmu u Beču 2015. godine) ipak otvoriti i neka nova vrata i kada su subvencije u pitanju.
Ipak, danas je naša vinarija opremljena najsavremenijom tehnološkom opremom za proizvodnju vina, komorom za hlađenje grožđa, prostorijom za primarnu preradu grožđa i alkoholnu fermentaciju, barrique salom za sazrevanje vina, punionicom kapaciteta 1500 boca/h. U sklopu vinarije nalazi se laboratorija, magacin gotovih proizvoda i degustaciona sala kapaciteta 80 osoba, gde posetioci mogu da uživaju u vinima ove kuće. Degustacija podrazumeva obilazak proizvodnje i probu vina uz pratnju stručnog lica.
U našoj vinariji se organizuju i seminari, proslave firmi, team building susreti, kao i koktel večeri za čak do 150 osoba.

Šta bi trebalo da budu glavni aduti srpske vinske industrije za nastup na stranim tržištima i da li vinarija Aleksićizvozi svoja vina?

Maja:
Srbija je relativno malo tržište i svaka priča o izvozu postaje neminovna i vrlo popularna. Izvoz vina  takođe. Ne kažem da izvoz treba zanemariti, ali treba raditi paralelno na kreiranju vinske kulture u našoj zemlji i na predstavljanju srpske vinske industrije u inostranstvu. Trenutno je u Srbiji 400 registrovanih vinarija, a prosečna potrošnja je oko 12L po glavi stanovnika. Treba raditi puno na domaćem terenu,a naročito bi bilo značajno da država stoji uz vinare. Kada zastititimo srpske vinare od uvoznih vina, kada svaka vinska karta u Srbiji sadrzi barem 80% domaćih proizvoda, kada afirmišemo autohtone sorte kao jednistvene, kada vest o uspehu srpskih vinarija na internacionalnim takmičenjima bude objavljena u svim elektronskim i stampanim medijima, onda možemo reći da smo prava vinska zemlja sa kvalitetnim izvoznim proizvodom.
Međutim, i do tada ne bi trebalo da spavamo kad je u pitanju proboj na ino tržištu. I tu nam je potrebna država, da kao što to rade sve zemlje iz regiona, pomogne u ino nastupu.
Potreban je i zajednički nastup, jer je to i zajednički interes. Ove godine na najprestižnijem sajmu u Diseldorfusu se predstavile sve zemlje iz regiona, osim nas. To je veliki propust.
Što se tiče naše vinarije, među najpoznatijim našim etiketama, proslavljenim daleko van granica naše zemlje svakako su: SEVDAH, NOSTALGIJA, BARBARA i KARDAŠ, a naša vina piju se u zemljama regiona : Crnoj Gori i BiH, a od nedavno i u Nemačkoj, Danskoj iI Austriji.

Koliko pažnje obraćate na dizajn?

Maja:
Dizajn i ukupni vizuelni identitet su jako važni. Vinska etiketa ostavlja puno prostora za kreativu. Prateći specifičnu priču svakog našeg vina, nastojali smo da izbegnemo uniformisanost i jednoličnost, pa tako svaka naša etiketa priča svoju priču. Vinsku i životnu. Ona opravdava ime vina, koje nikada nije slučajno dodeljeno. Isto tako je pažljivo biran svaki slogan vinarije, koji u samom startu priča sve naše autentične priče. O životu, stvaranju i užitku.